Integracija po svom osnovnom značenju znači objedinjavanje što u slučaju napred spomenutih sistema menadžmenta ima puno smisla, a pred korisnika usluga kao i pred davaoca postavlja i određene moralne dileme.
Neke od tih dilema su:

• Mogu li ja sertifikovati sistem menadžmenta kvalitetom - QMS (i hvaliti se sa time), ako moja tehnologija nemilosrdno zagađuje životnu sredinu, ili proizvodi predstavljaju opasnost ili potencijalne zagađivače životne sredine?
• Mogu li ja u ime dobrog prinosa biti ravnodušan, ako korišćeni herbicidi dugoročno zagađuju zemljište i vodotokove?
• Da li mi je QMS dobar ako imam česte povrede na radu i pojavu profesionalnih oboljenja?
• Mogu li ja biti vrhunska akreditovana laboratorija ako nisam rešio opasan otpad koji se stvara u toku ispitivanja.
• Koliko je etički (iako možda ne predstavlja nikakvu realnu opasnost po korisnika, ako ja u mesnu prerađevinu stavim 30% drobljenog leda i sl.

Ovakva pitanja kao i mnoga slična nameću potrebu, da se u sklopu rešavanja jednog menadđment sistema u njega ugrade i drugi u meri koliko je to u datom momentu prihvatljivo i ekonomski opravdano.

Ovakvi primeri su: QMS + EMS, QMS + EMS + OHSAS, QMS+ HACCP, FSMS+EMS i sl.
Ovakvi integrisani sistemi na početku izgledaju komplikovani i skupi, međutim svako integralno rešenje je jeftinije od dva ili više parcijalna rešenja.
Stoga na osnovu našeg iskustva preporučujemo, da gde god je to moguće probleme preba rešavati integralno jer to definitivno dovodi dugoročno gledano do značajnih ušteda.